Imajući u vidu turistička bogatstva Bosne i Hercegovine, bogatu historijsku i kulturnu baštinu, razvoj kulturne i kreativne industrije kao i ulaganja u ovaj vid industrije zasigurno predstavlja opravdan osnov za privredni rast te je upitno koliko zapravo naša država, koja ima jednu od najviših stopa nezaposlenosti koristi ovaj sektor kao mogućnost dodatnog zapošljavanja, naročito mladih koji vrlo teško pronalaze posao a koji uz malo podrške i kroz interesantne programe prekvalifikacije ili dokvalifikacije mogu zasigurno postati aktivna radna snaga i nosioci razvoja.

Kulturni i kreativni sektori su važni za osiguranje kontinuiranog razvoja društva i u srcu su kreativne ekonomije. Intenzivna znanja zasnovana na individualnoj kreativnosti i talentu, stvaraju značajno ekonomsko bogatstvo. Što je još važnije, oni su kritični za zajednički osjećaj evropskog identiteta, kulture i vrijednosti. U ekonomskom smislu, pokazuju natprosječan rast i otvaraju radna mjesta - posebno za mlade ljude - dok jačaju socijalnu koheziju.

Inovativna moć kulturnog i kreativnog sektora je od suštinskog značaja za dalji razvoj evropskih ekonomija i društava, jer stvara blagostanje i koheziju, oblikuje javni prostor koji koriste milioni Evropljana,  modernizuje industrije i poslovne sektore novim kreativnim inputima i metodama, pruža značenje i osjećaj pripadnosti, unapređuje urbana i ruralna područja, dizajnira naše proizvode i usluge, proizvodi i digitalizira sadržaj, obogaćuje naša vizuelna iskustva i pruža osnov za daljnje rasprave i debate na temu značaja i uticaja kulturne i kreativne industrije na razvoj ekonomije, ekonomskog rasta i zapošljavanja..

Kulturni i kreativni sektori pokazuju dobre rezultate kada je u pitanju ekonomski rast, povećanja broja radnih mjesta i otpornosti na krize. Oni su takođe pokretač inovacija, te je s toga “pametno” ulagati više u ove sektore kada se gradi budućnost nekog društva. U Evropi, većina kompanija u kulturnom i kreativnom sektoru, kao i u drugim sektorima, su mikro kompanije, a značajan broj su samozaposleni radnici. Iako mali u smislu veličine kompanije, holistički gledano, kulturni i kreativni sektori u Evropi su veliki kao njemačka automobilska industrija. Stoga je ključno pronaći nove poslovne modele i inovativne načine za stvaranje nove vrijednosti za same kompanije i njihove kupce. Kulturni i kreativni sektori značajno doprinose stvaranju nematerijalne vrijednosti za sebe i za druge poslovne sektore.

Ovaj kvalitet bi trebao biti bolje prepoznat i stoga se u potpunosti odražavati u svim programima finansijske i nefinansijske podrške. Fokus ovakvih programa treba premjestiti na mala i srednja preduzeća i mikro kompanije kao i vrijednost koju oni stvaraju u ekonomiji. Potrebna je inovacija u načinu na koji se nudi podrška kulturnom i kreativnom sektoru, kako bi svi kulturni i kreativni sektori te ciljne grupe mogli da učestvuju i da imaju pristup finansijskim i nefinansijskim programima podrške.

Dakle, imajući u vidu koliko mnogo potencijala postoji u okviru kulturne i kreativne industrije, sasvim opravdano postavlja se pitanje o tome da li je to u kontekstu bosansko-hercegovačke ekonomije i društva propuštena ili nepropuštena šansa.